-Pi­še: Bo­ri­vo­je Ćet­ko­vić

U za­i­sta he­roj­skoj isto­ri­ji Cr­ne Go­re po­sto­je i da­tu­mi naj­go­ri za pam­će­nje. Je­dan od ta­kvih je i 28 . april 2017. go­di­ne- dan ka­da je ku­si par­la­ment do­nio od­lu­ku o pri­stu­pa­nju Cr­ne Go­re Sje­ver­no­a­tlant­skoj ali­jan­si, ne pi­ta­ju­ći gra­đa­ne, is­pi­su­ju­ći ta­ko jed­nu od naj­sram­ni­jih i naj­tam­ni­jih stra­ni­ca u cr­no­gor­skoj isto­ri­ji. Po mno­go če­mu ovaj sra­mot­ni da­tum pod­sje­ća na od­lu­ku Cr­no­gor­skog sa­bo­ra do­ne­se­nu na Pe­trov­dan 12. ju­la 1941. ka­da je pro­gla­še­na “slo­bod­na i ne­za­vi­sna kra­lje­vi­na Cr­na Go­ra”.
“Cr­no­gor­ski na­rod”, re­če­no je ta­da, do­ži­vio je dan, ko­ji će osta­ti ne­za­bo­ra­van, a mo­žda i naj­zna­čaj­ni­ji u nje­go­voj na­ci­o­nal­noj isto­ri­ji...
Ne­ko­li­ko da­na uoči sve­ča­nog pro­gla­še­nja ,,su­ve­re­ne i ne­za­vi­sne Cr­ne Go­re«, či­ta­mo u ,,Gla­su Cr­no­gor­ca'' od 18. ma­ja 1941., vla­da­lo je ve­li­ko odu­še­vlje­nje me­đu gra­đa­ni­ma Ce­ti­nja.
I 12 . ju­la 1941. god ze­le­na­ši- cr­no­gor­ski se­pa­ra­ti­sti kli­ca­li su ,,ple­me­ni­toj, moć­noj fa­ši­stič­koj Ita­li­ji'', ,,iskre­nom pri­ja­te­lju Cr­ne Go­re'', ko­ja »da­nas oruž­jem u ru­ci vo­di sve­tu bor­bu za pra­va na­ro­da«. Di­vi­li su se nji­ho­vom ve­li­kom vo­đi Mu­so­li­ni­ju i bi­li odu­še­vlje­ni ,,si­gur­nom bu­duć­no­šću« i slo­bo­dom ko­ju su im do­ni­je­li ita­li­jan­ski fa­ši­sti- oslo­bo­di­li su ih ,,is­pod sram­nog sr­bi­jan­skog jar­ma«.
Na ,,isto­rij­skoj« sjed­ni­ci par­la­men­ta pri­mi­je­će­no je: du­žno po­što­va­nje i pri­zna­nje za lič­ni go­spo­da­rev do­pri­nos učla­nje­nju Cr­ne Go­re u NA­TO ni­je oda­to, ma­da je on to i te ka­ko za­slu­žio. Bi­la je to oba­ve­za nje­go­vog na­sled­ni­ka, no­vog pre­mi­je­ra i par­tij­skog dru­ga Mar­ko­vi­ća da se u go­vo­ru po­seb­no osvr­ne na go­spo­da­re­ve za­slu­ge. A one su ve­li­ke i ni­ko mu ih, osim Ran­ka, ne po­ri­če - bio je du­go go­di­na mi­lje­nik i po­sjed­nik bla­go­slo­va SAD. Tre­bao je aktu­el­ni pre­mi­jer da se ugle­da na dr Se­ku­lu Dr­lje­vi­ća, zva­nič­nog sa­bor­skog go­vor­ni­ka i bli­skog sa­rad­ni­ka kra­lja Ni­ko­le, ko­ji ni­je za­bo­ra­vio go­spo­da­re­ve za­slu­ge i ve­za­nost za Cr­nu Go­ru- ,,ni­ka­da se ni­je od­re­kao Cr­ne Go­re i nje­ne slo­bo­de« i ,,da­nas kroz ovaj Sa­bor, po­sta­je po­bjed­nik.«
I da­na­šnji go­spo­dar je ,,po­bjed­nik”- nje­go­vi par­tij­ski dru­go­vi bi­li su oba­ve­zni da to ja­sno, gla­sno i po­je­di­nač­no ka­žu. Čim je dr­žav­nu funk­ci­ju ustu­pio dru­go­me ( volj­no ili ne­volj­no, ni­je bit­no) – i od­nos pot­či­nje­nih je pro­mi­je­njen: ne­stan­kom stra­ha, ne­sta­je i po­što­va­nje pre­ma nje­mu.
Od­lu­ku o ula­sku u NA­TO pred­sjed­nik par­la­men­ta Ivan Bra­jo­vić oka­rak­te­ri­sao je kao isto­rij­sku, a pred­sjed­nik vla­de Du­ško Mar­ko­vić re­kao je da će ,, se ona pam­ti­ti, sve dok bu­de Cr­ne Go­re, Cr­no­go­ra­ca i svih dru­gih nje­nih gra­đa­na.” Da­na­šnji ,,tvor­ci isto­ri­je”, ako je su­di­ti po ono­me šta go­vo­re, šta ra­de i šta su sve ura­di­li, pod­sje­ća­ju na nji­ho­ve ide­o­lo­ške pret­ke iz 1941., pa su im i od­lu­ke ,,isto­rij­ske” kao i one ko­je su do­no­si­li ,,ve­li­ki bor­ci za vas­po­sta­vu slo­bod­ne i ne­za­vi­sne Cr­ne Go­re.” Za slo­bo­dar­sku, tri­na­e­sto­jul­sku, nje­go­šev­sku , Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog i vla­di­ke Da­ni­la Cr­nu Go­ru ova sra­mot­na od­lu­ka bi­će upam­će­na kao naj­go­ra - an­ti­de­mo­krat­ska je (na­rod ni­je pi­tan), i upe­re­na je pro­tiv slo­bo­de i ne­za­vi­sno­sti na­ro­da i ze­ma­lja ko­je ne pri­hva­ta­ju dik­ta­te ame­rič­kog neo­im­pe­ri­ja­li­zma. I NA­TO osva­ja­či, im­pe­ri­ja­li­sti, ima­ju svo­je ge­o­stra­te­ške pla­no­ve o pro­do­ru na Is­tok i či­ne sve da u sa­vez uvu­ku što vi­še ze­ma­lja, da svo­jim ba­za­ma okru­že Ru­si­ju ko­ja je glav­na me­ta nji­ho­ve agre­si­je.
Da­na­šnja vla­da­lač­ka gar­ni­tu­ra, vo­đe­na go­spo­da­rem, da bi sa­ču­va­la vlast i bo­gat­stvo, od­ve­la je Cr­nu Go­ru u naj­a­gre­siv­ni­ji, naj­kon­zer­va­tiv­ni­ji, naj­re­ak­ci­o­nar­ni­ji voj­ni sa­vez ko­ji se , dok bu­de po­sto­jao, ni­ka­da ne­će od­re­ći po­ko­ra­va­nja dru­gih na­ro­da. E, ta­kav sa­vez tre­ba da nam do­ne­se mno­ge bla­go­da­ti ( pu­nu za­po­sle­nost, no­ve in­ve­sti­ci­je, stra­te­ške part­ne­re, sre­ću bu­du­ćim ge­ne­ra­ci­ja­ma, uku­pan dru­štve­ni raz­voj) i da nam ga­ran­tu­je ne­za­vi­snost- ni­ka­da vi­še ne­će nam se do­go­di­ti Pod­go­rič­ka skup­šti­na.
Evo i po­en­te.
Ono što se zbi­va da­nas u Cr­noj Go­ri ni­je sa­mo pro­iz­vod ovog vre­me­na- tre­ba da vi­di­mo i nje­go­vu isto­rič­nost. Sa­gi­nja­nje i kla­nja­nje da­na­šnjih vla­sto­dr­ža­ca pred NA­TO ali­jan­som, ko­ja je sa­mo in­stru­ment he­ge­mo­ni­stič­ke, osva­jač­ke po­li­ti­ti­ke ka­pi­ta­li­stič­kih cen­ta­ra mo­ći , jed­na­ko je sra­mot­no kao i se­pa­ra­ti­stič­ko kle­ča­nje cr­no­gor­skih ze­le­na­ša 1941. pred ita­li­jan­skim fa­ši­sti­ma.
Zna se ko­li­ko je tra­ja­la 12- jul­ska ,,ne­za­vi­sna i su­ve­re­na Cr­na Go­ra”- sa­mo ne­ko­li­ko ča­so­va. Op­šte­na­rod­ni, tri­na­e­sto­jul­ski usta­nak po­ni­štio je od­lu­ke Pe­trov­dan­skog sa­bo­ra i is­ta­kao ja­san cilj: bor­bu pro­tiv fa­ši­stič­kog oku­pa­to­ra i nje­go­vih slu­gu se­pa­ra­ti­sta – ze­le­na­ša i ob­no­vu ras­ko­ma­da­ne do­mo­vi­ne Ju­go­sla­vi­je.
DF, naj­bor­be­ni­ji dio opo­zi­ci­je, ni­je pri­hva­tio od­lu­ku kr­njeg par­la­men­ta o ula­sku u NA­TO. Sle­de­ći ko­rak ko­ji DF i opo­zi­ci­ja ko­ja je stvar­no pr­o­tiv NA­TO-a tre­ba da pre­du­zmu je­ste for­mi­ra­nje ma­sov­nog, mi­rov­nog an­ti­im­pe­ri­ja­li­stič­kog po­kre­ta ko­ji će Cr­nu Go­ru iz­ve­sti iz mi­li­ta­ri­stič­kog sa­ve­za i po­ve­sti je pu­tem mo­di­fi­ko­va­ne po­li­ti­ke ne­svr­sta­no­sti ko­ju je de­ce­ni­ja­ma vo­di­la SFRJ.